Vesti

Istorijski zakon EU

Istorijski zakon EU

Istorijski zakon EU: Zabrana dizela i benzina od 2035.

SVETAutor:Milan Vukelić14. jul. 202115:00 > 16:0211 komentaraPodeli:

Solarni paneliFoto: Michael Piepgras / Alamy / Alamy / Profimedia

Evropska komisija usvojila je danas paket mera kako bi se glavne politike EU uskladile sa ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. Od 2035. godine moći će da se proizvode samo vozila sa nultom emisijom gasova.

Litijum, Velika ekonomska korist ili ogromna ekološka šteta od rudnika litijuma, prilog, emisija Pregled dana

Ekonomska korist ili ekološka šteta od rudnika litijuma?

EMISIJE28. jun. 2021

Ubrzanje smanjenja emisija štetnih gasova tokom naredne decenije je neophodno da bi Evropa postala klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, saopštila je Evropska komisija.

Klimatski paket nazvan „Spremni za 55“ (Fit for 55) sadrži predloge koji će uticati na svakodnevni život građana Unije, uključujući kakve će automobile voziti, kako će izolovati svoje domove, proizvoditi čelik ili upravljati šumama i zemljištima, prenosi Beta.

Nove mere, između ostalog, predviđaju povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, veću energetsku efikasnost, usklađivanje poreske politike sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora i očuvanje šuma.

Planom je predviđeno pooštravanje postojećeg sistema trgovine emisijama štetnih gasova (ETS). Taj mehanizam, kojim je do sada bilo obuhvaćeno oko 10.000 postrojenja u energetskom sektoru i prerađivakoj industriji, kao i avio-saobraćaj unutar Unije, biće proširen na pomorski sektor, a uspostavljen je i poseban sistem koji će obuhvatiti zgrade i drumski saobraćaj.

Što se tiče drumskog saobraćaja, ispuštanje gasova na novim vozilima će morati da bude smanjeno za 55% do 2030, a od 2035. godine moći će da se proizvode samo vozila sa nultom emisijom gasova.

U skladu s tim ciljem, zemlje članice će morati da prošire infrastrukturu za dopunu električnih automobila i vozila na vodonik.

Uveden je i novi mehanizam za granično prilagođavanje CO2 kako bi se ograničilo takozvano „curenje ugljen-dioskida“, odnosno sprečavanje premeštanja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima proizvodnje.

Novim mehanizmom se uvodi porez na ugljenik-dioksid na određene uvozne proizvode, a njegov cilj je da se zaštite evropske kompanije koje imaju obavezu da smanje emisiju štetnih gasova od konkurenata iz drugih država koje nemaju takva ograničenja.

„Koristi od klimatskih politika EU jasno premašuju troškove ove tranzicije na srednji i dugi rok, ali na kraći one ipak mogu staviti dodatni pritisak na siromašnija domaćinstva, mikro preduzeća i korisnike prevoza“, saopštila je Evropska komisija, predloživši uvođenje Socijalnog klimatskog fonda da bi zemlje članice pomogle građanima da ulažu u energetsku efikasnost, nove sisteme hlađenja i grejanja i čistija prevozna sredstva.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je istakla da će Evropa sprovoditi svoje klimatske politike kroz inovacije, investicije i socijalnu kompenzaciju.

„Ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje granice. Želimo da narednoj generaciji ostavimo zdravu planetu kao i dobre poslove i rast koji ne šteti našoj prirodi. Evropski zeleni dogovor je naša razvojna strategija koja ide ka dekarbonizovanoj ekonomiji“, rekla je Fon der Lajen na konferenciji za medije.

Više od 12 nacrta zakona moraće da budu odobreni u Evropskom parlamentu, kao i u nacionalnim skupštinama država članica, prenosi BBC.

„Tražićemo mnogo od naših građana“, rekao je šef EU za klimatska pitanja EU Frans Timermans.

„Tražićemo dosta i od naše industrije, ali to radimo iz plemenitog razloga. Radimo to da bi ljudska vrsta imala ikakvu šansu“, rekao je Timermans.

Izvori AFP-a navode da je donošenje zakona izazvalo velike sukobe unutar EU.

Mere po tačkama:

– Zabrana prodaje dizel i benzinskih automobila od 2035.

– porez na gorivo za avione

– uvođenje tarifa za proizvođačima izvan EU za uvoz materijala kao što su čelik i cement

– ambiciozniji planovi za korišćenje obnovljivih izvora energije

– zahtev od država članica da brže renoviraju zgrade koje nisu energetski efikasne

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *