Vesti

Razmišljaj ekološki

Evropska unija (EU) ima ceo arsenal pravila i politika kojima reguliše
zaštitu životne sredine i preduzela je važne korake u rešavanju
najvećih ekoloških problema, poput klimatskih promena. U sklopu
priprema da do 2050. godine pređe na zelenu ekonomiju, EU
reguliše odgovorno upravljanje resursima.


Klimatske promene
Istraživanja pokazuju da porast nivoa mora može da poplavi mnoge
zemlje koje se nalaze na niskoj nadmorskoj visini i da stvori milione
emigranata; ekstremne vremenske nepogode mogle bi postati
češće, a neke životinjske i biljne vrste mogle bi da nestanu. EU je
jedan od predvodnika borbe protiv klimatskih promena. Kao jedna
od najvažnijih ekonomskih sila, EU ima dužnost da primerom ukaže
na put kojim u toj borbi treba ići, iako u globalnom zagađivanju
učestvuje sa tek 14%. Države članice smatraju da je moguće smanjiti
nivo ispuštanja zagađivača u atmosferu i istovremeno poboljšati
životni standard građana uprkos stanovištu koje preovladava u
većem delu sveta da su te dve veličine nespojive. Međutim, taj cilj
je moguće ispuniti samo uz promenu načina života i načina na koji
se energija proizvodi.
Lideri EU su u martu 2007. godine definisali ambicioznu i
dalekosežnu strategiju vezanu za energiju i klimatske promene,
navodeći da će se potruditi da smanje emisiju štetnih gasova u
atmosferu za 20%. Oni su naveli i da emisija može da bude
smanjena dodatnih 30% ukoliko se ostale industrijske zemlje
obavežu da slede primer EU.
Istovremeno, EU je razvila odvažan plan prema kojem će se iz
obnovljivih izvora, poput vetrenjača i solarnih elektrana, do 2020.
godine dobijati petina ukupne potrošene energije u EU, odnosno
dvostruko više nego danas. EU planira da smanji potrošnju
energije za 20% kroz širok spektar mera s ciljem bolje iskorišćenosti
energije.
Takav pristup definisan je kako bi ekonomija EU imala pozitivniji
uticaj na životnu sredinu, ali i da bi se smanjila zavisnost od
uvoza nafte, izvori energije bili stabilniji i uštedeo novac. Svega
dve članice EU, Malta i Kipar, nemaju definisane ciljeve u evropskoj akciji smanjivanja globalnog zagađenja u skladu sa Protokolom
iz Kjota, međunarodnim sporazumom o klimatskim promenama,
sačinjen pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Kamen temeljac strategije EU u pogledu klimatskih promena
je Sistem trgovine emisijama, koji podstiče firme koje se bave
intenzivnom industrijskom delatnošću da smanje svoje emisije
ugljen-dioksida (CO2), a kažnjava one koje premaše utvrđenu
kvotu. Ovaj sistem pokriva oko 12.000 fabrika i postrojenja
odgovornih za oko polovinu emisija CO2 u EU. Ukoliko neko
preduzeće želi da poveća svoju kvotu emisije CO2, ono mora da
kupi dodatni „kredit“ od neke efikasnije firme. Posledica ovakvog
pristupa je zapažen pomak ka povećanoj korporativnoj društvenoj
odgovornosti, gde preduzeća postaju ekološki svesnija. U budućem
periodu više industrijskih grana biće podvrgnuto ovim uslovima.
Održivi razvoj
Vizija održivog razvoja je ispunjenje potreba današnje generacije
bez ugrožavanja mogućnosti budućim generacijama da
ispunjavaju svoje potrebe; drugim rečima, namera je da se
obezbedi da stvaranje boljeg života danas putem ekonomskog
rasta ne ugrozi razvoj budućih generacija.
Održivi razvoj je jedan od ključnih ciljeva politike EU, koja je prvu
strategiju o tom pitanju definisala još pre deset godina i dopunila
je 2006. godine kako bi se uhvatila u koštac sa novim izazovima.
Održivi razvoj je blisko povezan sa klimatskim promenama i
energetskom politikom, pa se revidiranim planom naglašava značaj
obrazovanja.
Evropska komisija navodi da je 2009. godine obnovljiva energija
činila 62% investicija u proizvodnju energije u EU. Projekcije
država članica pokazuju da će obnovljiva energija imati višu stopu
rasta u godinama do 2020. nego što je to bio slučaj u prošlosti.
Države članice očekuju da će do 2020. više nego udvostručiti
svoju ukupnu potrošnju obnovljive energije – sa 103 miliona tona
ekvivalentne nafte (Mtoe) u 2005. na 217 Mtoe u 2020. Ukoliko
se ove prognoze u pogledu proizvodnje ostvare, ukupni udeo
obnovljive energije u EU premašiće zadati cilj od 20 odsto u 2020.
Kako godišnja kapitalna ulaganja u obnovljivu energiju danas
iznose oko 35 milijardi evra, Komisija sugeriše da ona treba što pre
da se udvostruče na 70 milijardi evra kako bi se obezbedilo da EU
ostvari ove ciljeve.
Recikliranje
Cilj EU je da spreči proizvodnju otpada. Građani EU pojedinačno
godišnje proizvedu 524 kilograma smeća, što je značajno manje od
740 kilograma, koliko bacaju Amerikanci, ali i u priličnoj meri više
od Japanaca (400 kg).
Od 2005. godine EU je napravila krupne korake ka zacrtanom
cilju da postane društvo koje reciklažom efikasno koristi resurse.
Poslednji izveštaji pokazuju pozitivna kretanja, pre svega smanjenje
količine opasnih materija u odbačenim električnim i elektronskim
uređajima, a sve manje smeća završava u deponijama.
Dobro organizovan proces recikliranja predstavlja vredan izvor
sekundarnih sirovina za evropsku industriju, ali i sjajan ekonomski
potencijal jer je na talasu ovog poduhvata stvoren čitav jedan novi
sektor u kojem je zaposlen značaj broj ljudi i stvoreno potpuno
novo tržište. EU računa da bi u dugoročnom nastojanju da se
ostvari recikliranje 70% ukupnog otpada moglo biti stvoreno oko
pola miliona novih radnih mesta.
U EU se trenutno reciklira oko 60% otpada, a u Srbiji oko 10%.
Procenjeno je da u Srbiji ukupna godišnja šteta prouzrokovana
nepropisnim upravljanjem otpadom iznosi između 98 i 276 miliona
evra, ili od 0,4 do 1,1% bruto domaćeg proizvoda. Od ukupnog
broja stanovnika Srbije koji su priključeni na kanalizaciju samo
je njih oko osam odsto obuhvaćeno sistemima za prečišćavanje
otpadnih voda – što je mnogo manje nego u EU (u zemljama novijim
članicama EU, kao što su Mađarska, Poljska i Estonija, taj procenat
iznosi 40%, a u razvijenijim članicama Unije prevazilazi 80%). Izrade
Nacionalnog programa zaštite životne sredine, Strategije održivog

razvoja, brojnih lokalnih ekoloških planova za pojedine opštine u
Srbiji (Bor, Bečej, Kikinda, Niš, Pančevo, Subotica itd) finansirane su
iz različitih fondova EU ili država članica pojedinačno.
Biodiverzitet
EU je posvećena zaustavljanju opadanja broja ugroženih vrsta.
Definisani su politički i zakonski okviri kako bi se Unija uhvatila u
koštac sa tim izazovom, ali je za uspeh celokupne akcije potrebno
uložiti intenzivnije napore. EU zato želi da proširi plan nazvan
„Natura 2000“ (radi se o ekološkoj mreži zaštićenih zona čiji je cilj
očuvanje ugroženih staništa i vrsta), odnosno da poveća broj zona
koje pružaju tu vrstu zaštite. Takvih zona širom regiona ima 26.000.
Evropski cilj – zaustavljanje opadanja biološke raznovrsnosti do

  1. godine – skrenuo je pažnju na veliko prirodno bogatstvo
    Evrope i na ključne ekosistemske usluge koje omogućava
    biodiverzitet: obezbeđuju hranu, vlakna, lekove i vodu za piće;
    oprašivanje useva; filtriranje zagađivača; štite od prirodnih
    nepogoda.
    EU je poradila na jačanju svesti o potrebi da biodiverzitet bude
    prioritetan u svim oblastima odlučivanja i u svim privrednim
    sektorima. Mora se proširiti razumevanje i poštovanje javnosti
    za biološku raznovrsnost i za njenu ulogu u ostvarenju održivosti
    naših društava i ekonomija. Ovo je od suštinskog značaja pošto će
    uviđanje značaja biodiverziteta i zdravih ekosistema stvoriti željeni
    politički podsticaj za delovanje.
    Odnosi Srbije i EU na polju zaštite
    životne sredine
    Do sada je Srbija odvajala 0,9% svog bruto domaćeg proizvoda
    za sektor zaštite životne sredine. Jasno je da će ovaj iznos morati
    da se poveća, međutim, brzina kojom je Srbija u stanju to da
    učini ograničena je. Dodatno ograničenje predstavlja kapacitet za
    nadoknadu troškova od naplate korisnicima.
    Ukoliko Srbija postane članica EU, imaće veći pristup evropskim
    tržištima i fondovima. Dodatna sredstva mogu da se iskoriste
    za unapređenje standarda zaštite životne sredine, što bi imalo
    pozitivne efekte na zdravlje ljudi. S tim u vezi Vlada Srbije je
    započela projekat kreiranja nacionalne strategije za usklađivanje
    ekološkog zakonodavstva (Environmental Approximation
    Strategy – EAS). EAS će utvrditi prioritetne aktivnosti, proceniti
    kolika ulaganja su potrebna i dati jasnu ideju o tome koje su njene
    koristi. EAS podrazumeva zahteve za značajnim sredstvima za
    realizaciju sledećih projekata: deponije, postrojenja za preradu
    vode i čišćenje lokacija sa otrovnim otpadom koje ugrožavaju
    zdravlje i lokalnu životnu sredinu. EU je stavila do znanja da je
    spremna da obezbedi donacije za pokrivanje dela investicija koje
    nacionalna vlada ne može da priušti, tj. za troškove izgradnje
    infrastrukture, kao što su deponije i postrojenja za preradu
    otpadnih voda.
    EU je posvećena borbi protiv klimatskih promena i osiromašenja
    životne sredine i zato smanjuje emisije gasova sa efektom
    staklene bašte, podstiče recikliranje i finansira projekte održivog
    snabdevanja energijom u celoj Evropi.
    Energetska i klimatska politika Evrope definiše ambiciozne ciljeve
    za kreiranje održivog, bezbednog i konkurentnog energetskog s
    istema. Ovi ciljevi su pretočeni u konkretne zadatke. EU se obavezala
    da do 2020. godine:
    • umanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20% (ili do
    30% ukoliko se i druge države obavežu na isto);
    • poveća udeo obnovljive energije na 20% ukupne potrošnje
    energije;
    • poveća udeo obnovljive energije u saobraćajnom sektoru na
    10%;
    • unapredi energetsku efikasnost za 20%

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *